Бора Ћосић, НОЋ И ДАН (необјављене песме)

Предности

Нисам никад био у турском затвору
нисам био у опкољеном Сарајеву
имам само четвртину једне туђе крви
немам тумор простате
пишам нормално
живим у Шарлотенбургу
у старој кући из 1902.
има и лифт
и увек топлу воду
нико ми не звони на вратима
слабо и телефонирам
нико ме не тера да возим бицикл
да идем у цркву да носим мајицу
да пијем из флаше
нити да идем у лов
не познајем Хандкеа
нити Жижека
не морам никуд идуће недеље
а можда ни после
нема много преживелих око мене
моји пријатељи махом су у пепелу
нисам зимогрожљив
нити ми је превише вруће
никад нисам сломио ногу
нити сам икад био у Америци
нисам написао Далеко је сунце
не знам да јашем
а немам ни револвер
онда истом је март
видим да је тек пола два ноћу
па шта још хоћу

(2017)

Ноћ и дан

Ноћ производ шуме
продаје своју тамну робу песницима
најпре Траклу онда Миљковићу
мада ни појава дана
није још сасвим разјашњена
светлошћу непостојећом материјом
вештачким сликама
извађеним из лажне моћи ока

(2017)

Филм о битницима

Пукла је цев
у битничком хотелу
у Паризу у улици рогобатног имена
мале девојке
скупљају просуте речи у кофице
Гинзберг гледа на свет
једним и по оком
Керуак је већ потопљен
у акваријуму пива
једино се грдобни Бароуз још држи
не дајући ни мрвици лепоте
да му се приближи
тако се бежи из гимназијске скамлије
из крваве вулве материне
из пичке времена

(2018)

Пруст у позоришту

Само још који тренутак
ужива Пруст у богатству мрака
његовој непребројивој садржини
онда полако ова се трца
то његово око
троши задњу уштеђевину таме
јер већ се назиру стубови са стране
и опомињућа црвена жаруља у углу
потом диже се завеса
чиме све потоне у профани сјај
у скромност и сиромаштво светлости

(2018)

Појам кише

Пада киша у својој општости
музика расутог терета
која укида трговински уговор
о испоруци влаге
и пропали концерт
сведен је на добоше
остаје философски појам
сумње у појединачно
с малим трагом мокрог

(2021)

Још увек нејасно

по Николи

Ниси ми ни ти објаснио
где си нашао ту земљу
сахрањену у земљи
и све оне склопове
несклопиве
између меда и руке
код тебе и реченице
некакви су јунаци
заменице претворене у животиње
птице уопште не лете
него раде у пекари
војсковође перу писоаре
код тебе озбиљне даме
озбиљне су даме
како то уопште допушташ

(2020)

БОРА О БОРИ (две песме)

Разлике

Не може се истом врстом речи
описати клупа девојка с књигом
и оно што је у читању пречи
овенчано љубавном бригом

ех да ми само могу
бит исте графичке расе
разјаснити како у том слогу
свето и профано изједначава се

јер друга нека лежи сировина
у речи клупа у речи нервоза
па како онда иста глина
тек одједанпут да се тако сроза

морао бих бити у свему двапут
у славодобитном и бедном
некад навући капу и капут
тупу тескобу једном

Песничко знање

Да је још жив могао би ме поучити
како из сваког џепа зна да извуче
оно што ће девојку поштара куму мучити
како разумети ствари које се не уче

како повезати се може мајско предвечерје
хладан сок тераса и огледало
кад ствари код њега као јалово иверје
дају ми знање које се никоме не би дало

да није било његовог наума
како од свег овог ропотаријума
изаћи треба мирис љубомора и траума

голе столице поред критике ума
кинески лампиони и фирентинска чума
мимо кифли и хлебњиковљевог заума

Бора Ћосић рођен је 1932. у Загребу. С породицом се 1937. преселио у Београд. Ту је завршио средњу школу у Првој мушкој гимназији, студирао на одсеку филозофије Београдског универзитета. У младости је преводио руске футуристичке песнике. Уређивао је лист Млада култура (1952), ревију Данас (1961–1963), часопис Рок (1969–1970). Радио је као драматург и уметнички саветник у филмским предузећима „Славија” (1958–1959) и „Авала” (1962–1963). Сарађивао је на документарним филмовима, писао дијалог за игране филмове.
Написао је око 50 књига, међу којима су: Кућа лопова (1956), Видљиви и невидљиви човек (1962), Содома и Гомора (1963), Приче о занатима (1966), Улога моје породице у светској револуцији (1969), Тутори (1978), Послови/сумње/снови Мирослава Крлеже (1983), Доктор Крлежа (1988), Дневник апатрида (1993), Царинска декларација (2000), Поглед малоумног (2001), Ткање (2001), Нулта земља (2002), Иренина соба (поезија, 2002), Изгнаници (2005), Consul у Београду (2007), Пут на Аљаску (2008), Западно од раја (2009), Кратко детињство у Аграму (2011), Доручак код Majestica (2011).
Поред целовитих књига објавио је више стотина текстова по новинама и часописима разних европских земаља.
Добитник је Нинове награде за роман Улога моје породице у светској револуцији и више других награда.