Раде Танасијевић, ПРАГ

СМАТРАМ БОГОПОСЛАНИМ

Сматрам богопосланим
оне који се добро осећају у својој кожи
ма били они и највећи злочинци

јер осећати се добро у својој кожи
значи испунити тескобу раја
сваком честицом тела

погледајте оне које је патња изабрала
или пак оне друге који су изабрали патњу

згледали смо се подозриво
у чекаоницама психијатријских ординација
чекајући да нас прозову

док је главна медицинска сестра
с цигаретом на усни
мешетарила по нашим медицинским картонима
радећи комедијашки посао
делећи материју од духа
делећи месо од крви

ФЕЛИКС КРУЛ У ОВОЈ НОЋИ

Моје нетрулежне мошти
завештавам цркви

Честица мог лакта
нек буде уграђена
у часну трпезу

Такође и остале делиће
мојих мирисних костију
разделите сврсисходно

Моја светачка аура
нек буде светлећи украс
на јелки у неком сиромашком дому
препуном деце
која циче и ваљају се
док у другој соби
њихов отац завлачи руку
под сукњу њихове мајке

Ах
све видим све знам

У овој новогодишњој ноћи
стварнији сам од Деда Мраза
који управо скида браду на ластиш
и испија шесто или седмо пиво

Његови поклони
видни су и опипљиви
за разлику од мојих врлина

Нека га ђаво носи

ОДЛАЗАК ЛАСТА

Добро је док су ластавице
у јасном небу са нама.
Са њиховим одласком захладиће
на небу као и на земљи.
Студ ће прилазити к нама
добро знаним путевима.
Нећемо се моћи угрејати
ни крај пећи, ни крај радијатора,
ни крај ломача на којима
још догоревају јеретици,
ни у ултимативним загрљајима жена,
још мање у молитвама.
Јер за мање од месец дана
почеће њихово окупљање
на струјним жицама и кабловима.
Пре него се претворе у болиде
одапете високо у хладне струје
крајолик ће бити још једном испуњен
цврликом ласта.

Са одласком ласта захладнело
је и небо.
Ево нечег због чега
истински жалим.
Не због жене којој посвећујем
сву преозбиљност својих стихова.
Не због година у којима се мој отац
подмлађује а ја старим.
Већ због тих малих превртљивих бића
налик хитрим рибама у пличини огледала.

Хоће ли се идуће године вратити?
Шта су оставиле овде?

САВ ТАЈ ЏЕЗ

Заспао сам поред
укљученог радија

Био је некакав џез
на програму

Смењивале су се
и сусретале ритам
и дувачке секције

Рука је била кратка
пријемник далеко
да бих га искључио

Снови су ми прилазили
њушкали ме и удаљaвали се
као гладне лисице
око новонађене стрви

Пробудио ме је глас
спикера са вестима у пет

Ништа није остало од ове ноћи
осим оног што су помеле
метлице бубњева

Тај сипкав прах
пресипам из звона у звоно
из звона у звоно

Звучно труње пометено
с напете коже.

ГРАД

Балкони личе
на истурене чељусти
енглеских булдога.

Енглески булдози
увукли су чељусти
и облизали губ.
Утихнуло је режање.
Град се спрема на починак.
Варам се.
Град почиње да пали
светлосну нерватуру.
Приближава се подземни хук.

Зашто нисам остао у забрану
збратимљен са шумом?
Слушао бих струјање мезгре
под танком кором граба.
У сутон тамно жилиште
почињало би да шири прсте.
Тамо је све тихо и обично.
Иза поноћи отварају се
девичански извори.

Дошао сам у град
да оштрим своја чула
као што мачка оштри своје нокте
о моје живо ткиво.

РАЗГОВОР

Понекад
кад страх постане неподношљив
лежем у мајчину постељу
с пиштољем дугом деветком
на грудима

Доле
у кујни смрт разговара
са мојом мајком

O чему оне разговарају

О овогодишњим ценама
јаја и сира
о спремању зимнице

О томе
да ли треба у наливену теглу
краставаца ставити прстохват
или два горушичиног семена

Разговор две добре сусетке
допире довде

Понекад
лежим у мајчиној постељи.

ЦРКВА НАШЕГ КРШТЕЊА

У цркви Светог апостола Томе у Конатицама,
оног Томе који посумња, који не поверова,
због кога је Христ морао поново да се појави,
а дошао је једном да заувек буде с нама.
Јер они који чекају Његов други долазак
биће да су пропустили и Његов први долазак.

У цркви нашег крштења, у храму Светог апостола
Томе у Конатицама, десиле су се велике промене.
Црква је подмлађена од ножних прстију до темена.
Са позлађених нимбуса зари сјај дубоко.
Још мирише малтер, и боје се на фрескама суше.
У прегибима одежди јављају се понорне дубине
испуњене мраком. Рука која пружа и рука
која прима трају у заустављеном гесту као
експозитура нашег милосрђа.

Наша православна Мадона не личи на служавку,
она је мати што нас рукама крили.
Лоше склепане црквене утваре и моћи стоје
сложене у припрати као коље за парадајз.

Крстионица – мермерни шавољ трећином
испуњен водом стоји на истом месту.
Ту смо на кумовским рукама зурили у вечност.
Сада вечност гледа у нас.

Нећу те повести у цркву нашег крштења.
Бакарно кубе доскора је зрачило топлином
тек зашлог сунца, сада се у зелену патину одева.

Нећу те повести у цркву нашег крштења.
Знаци старости су посвуда.
А ја о љубави ништа не знам.

ПРАГ

Годинама ширим видик
са кућног прага.

Ујутро ми поглед затварају
плаве планине на југу;
од стиропора су вероватно,
или од иверице.
Или мислите да су стварне.

Увече ми пошумљен сутон
прилази шушкавим ходом
и шапуће бесмислице.

Неко други би на мом месту
изабрао најгори од свих
погрешних начина
и отишао одавде
првим аутобусом.

Ја сам неко други.
Отишао сам,
и већ сам се вратио.

Окружен дугогодишњом неверицом
са две поништене карте у џепу
стојим и гледам;
сценски радници демонтирају планине,
пали се расвета:
сутон се претвара
у блистав излазак сунца.

НИТИ

Киша пада
Кишне капи пришивам
Невидљивим концем за стреху
Окрећем главу
Гледам у лице
Које осветљава осмех
Које замрачује страх
Киша пада кишне капи
У водене круне претварам
Још ме за Свет вежу
Моја мајка и моја сестра

Фото: Нишки културни центар

Раде Танасијевић рођен је 20. априла 1962. године у Дражевцу код Обреновца. Живи у свом родном селу. Бави се земљорадњом.
Књиге песама: Потпор (Нолит 2000); Кифлице с маком, за децу (Нолит 2001); Зимске песме (Нолит 2004); У земаљској слави и сјају (Народна књига 2006); Климатске промене (Библиотека „Влада Аксентијевић” Обреновац 2009); Нестајање – изабране и нове песме (Партенон, Београд, 2013); Салон одбијених (ауторско издање, 2014); Ствари око мене убрзано старе (НБ „Стефан Првовенчани”, едиција „Повеља”, Краљево, 2020).
Књиге прича: Јастук од меморијске пене, приче за децу (Издаваштво РТС, 2015); Увод у њиву, приче за децу (Библиотека „Влада Аксентијевић”, Обреновац, 2018); Приче ћуталице (збирка кратких прича, ауторско издање, 2019).
Награде: Нолитова награда за поезију; награда Радио Београда 1 за кратку причу за најмлађе „Добро јутро, децо”; песничка награда „Србољуб Митић”; Награда Града Ниша за књижевност за децу и младе 2019; награда „Гордана Брајовић” 2019.