АУТОБИОГРАФИЈА
Наћи ћеш ме у завежљају у ходнику
у којем нема свјетла
Упуцала сам сијалицу оне посљедње ноћи
у овој кући
у којој сам чувала мајку
у ормару
Мирисале су дуње печене за очев пут у Русију
на степеништу неплаћени рачуни за струју
нарамак дрва и два избијена зуба
Не знам да ли ћеш моћи
подићи
ме
карлица ми је срасла с бетоном
а слика овог ходника
урасла је длака
у јајету мог ембриона
тражићу од тебе да ми будеш тата
Хоћеш ли моћи да ми раздвојиш ноге
стоноге
разбијеш лице љубавнице
убијеш паука из мрака
Ја имам снагу Едипа
очи сам избола плетећом
иглом
претечом
грчких патоса
играла сам се још као мала
хибрисом и сном
А ти си био велик и страшан
прије електронског лома овог стољећа
слома нервног
Електриног
и неких националних митова
јефтинијих од смећа
црних врећа
попакованих пред кишу
ових каљача
у ходнику
Шта ти се то могло догодити
а да мени већ виђено није
Нико не смије да вас бије
да те тако изломи слико моја одбјегла
на зид
Жив узидан
у онај михољски мувама попљуван рам
црвљив срам
ретуширан
Наћи ћу те у овом истом ходнику
објешена о породично стабло портретно
скинути с највише гране
У истој оној ноћи кад упуцам ову слику
кад ми опет сване
ноћ у дан
кад ми
дуг испане
ИЗВОД ИЗ МАТИЧНЕ КЊИГЕ РОЂЕНИХ
Родила сам се под црвеном звијездом
а расла
загледана у ону Микину плаву
Није требало да их ловим страсно
/звијезде/
већ да гледам преда се
Нисам тада знала да сама ћу себи постати највећи непријатељ
беспортфељ
ока згасла
Заточеница у
бијелим кочијама што преко поља језде
да ће се кола свака
на мени сломити
и свака ме рђа нагристи
Требало је да изучим дипломатију
набубам неку тактику
набацим блазиран кез
дисјункције ексклузив
/или да се макар завучем у мишју рупу/
док све ово прође
глас се кича и затроване крви стиша
па да с безбједне удаљености исцртавам маршруту
пута
у кокошијим костима
у грашкама
на чија истурена мјеста још само моја тврдоглава природа јуриша
Требало је да изучим географију
или барем стране свијета
да одаберем
/злу не требало/:
или-или
били – не били
јадни
гладни
парадни
па коме би шта запало
Одувијек су ме испитивали
чија сам
– мамина или татина?
за кога сам
партизане ил’ четнике?
Русе или Амере?
Дјевојчице ил’ дјечаке?
Сир или месо?
/бурек/
Одговарала сам увијек пркосом
тек
да се огласим присуством
да ни са собом нисам начисто
да главу носим на танкој нити за тијело прикопчану
да је само срећним околностима
Дарвинова теорија и на мени потврђена
Требало је да будем умиљато јагње
које двије мајке сиса
кад већ не зна да блеји
а камоли окачи звоно предводника
Требало је да будем било што
/макар нешто, таман и свашто/
Само не да говорим истину
нису те уши биле спремне да је чују
као што нису ни све овце црне у мраку
црна је још црња
/ако има куда/
да ни себи не умијем помоћи
а свијет бих да мијењам цијели
Рођена сам у зловријеме
у неко мртво полувријеме
заглављено
тринаесто прасе неподојено
/А могла сам бити било чија/
у доба које је ископавало повампирене идоле испод прага
а чисте бисере гурало под тепих
Ја написала сам први стих
а већ епитаф
Не слутећи да себи сам највећи непријатељ
беспортфељ
– да бићу боља од њих
да остаћу ничија –
Катарина Сарић рођена је 10. 3.1976. године. Живи и ствара између родне Будве и Београда. На ФФ у Никшићу дипломирала је философију и потом језик и јужнословенске књижевности, а на ФПН у Подгорици завршава постдипломске студије из социјалне политике и социјалног рада. Пише друштвено ангажовану поезију, прозу и есејистику, бави се перформансом. Дјела су јој награђивана, превођена и објављивана како у земљама бивше Југославије, тако и шире.
Самостална издања: „С оне стране свјетлости” – роман; „Caligat in Sole” – философско-фрагментарна трилогија; „Нађа, успори, згазићеш птицу!” – епистоларни роман; „Ампутирани” – роман; „Акутна женска седмица” – збирка прича; „Гђице Театралне” – збирка поезије; „СвејАдно ми је и остале дијагнозе социјале” – поетска збирка; „Камијада и Камисеја” – двотомна савремена епика; „Моја Индија” – OM journay – путопис; „Голо месо” – животопис; „Какофонија” – роман; „Globus Hystericus” – одабране пјесме; „Glasswing F13 sl. Greta Otto” – халуциногени дневник (work in progress).
Перформанси: „А која је твоја дијагноза?”, Библиотека „Бранко Миљковић”, Београд и Bulevar books, књижара која свира, Нови Сад; „Гола и Боса”, УК Стари град, Београд; „А чије месо ти једеш?”, Културни центар Град, Београд; „Крпљење голог меса”, Народна библиотека, Будва; „Смрт мадам Дупин”, Macedonian center ITI/Продукција, Скопље; „Поезија је на улици”, Амфитеатар, Будва; „Неко нас снима” – Додест, КИЦ, Подгорица; „Woman’s Courses”, Међународни поетски фестивал „Speaking Up”, Версополис поетска платформа, Креативна Европа и Европска унија.
Активисткиња је Културне базе Кунст и умјетничка директорица заједнице Вавилонска библиотека.
СЛОВОПОЛИС 