КАД ПРОДАЈЕМО КУЋУ
Кад продајемо кућу,
како да знамо колико она вреди?
У плочицама у арматури у греди.
У слепим зидовима где отац оседи,
кад продајемо кућу, шта заправо у њој вреди?
Онај лежај у соби, где још видим отиснуто тело деде,
и празну трпезарију, где сви мртви седе.
И стаклено око прозора што гледа на реку,
запамти кад дрво руше
тад и хлад секу.
И бели паркет на ком је моја сестра научила ход,
ја гледам њено детињство а ти само под.
Кад продајемо кућу ми продајемо и улицу,
и дајемо оглас
ко да дајемо умрлицу.
Кад продајемо кућу,
како да знамо колико она вреди?
Понајмање у плочицама, арматури, греди.
КАМЕНОЛОМАЦ
Уместо да сам научио три заната, с тим
шакама, које би заличиле на човекове, грубље, веће,
Ја сам прстима, којима се крстим,
описивао људске туге, среће.
Ал што да оцу буде криво, што за занат нисам?
Те на концу,
ја у себи имам посла слична
каменоломцу.
ШОЉА КАФЕ
Добри старци позивају вас на кафу,
ту су, ал одавно погинули у самоћи,
њихова су тела крхка, остале су само очи.
Зову вас на своје застакљене терасе,
и док чекате да проври кафа,
тек успут, онако, кажу пар тешких речи,
попут епитафа.
На крају, кад време је да се пође,
сваки од њих по књиге иде,
Позајмљују вам разне ствари,
Само да би могли још једном да вас виде.
Коста Косовац је рођен 1997. године у Београду. Студент права. Добитник награде „Станко Симићевић” на Фестивалу поезије младих у Врбасу. До сада има једну објављену збирку песама: „Џемпери за камење” у издању Српске књижевне задруге.
СЛОВОПОЛИС 