ВАРИЈЕТА
Бело бело бело бело
Чује се
Рано звоно са камене цркве
Тиха песма прилази женским гласом
Деца се љуљају
У публици међу рукама својих насмејаних мајки
Попут добрих духова
Аплауз и браво браво браво
Клавир и бубњеви
Испред поткровљеног шаптача
Бикини-плес и отворена грла
Тужних очију тужних
Под црним креоном на капцима
Пернате лепезе велике перушке уместо шешира
Девојчица у бледој хаљини седи на клавиру
Деда дрема у првом реду
Жена под марамом подиже рукама дете увис
Гускица се гега на даскама међу редовима
Дијалог жустар скоро да вичу
златна наруквица око мишице
брчићи главног глумца штрче
тихи печати бифеа из прошлог века
жене пуше мушкарци срчу супу
налакћени сви на унутрашњост воза
у пругама шина и жонглерских мајица
дремају сањају шницле
нацртаних обрва и вештачких трепавица
које скидају брзим хладним прстићима
Гола рамена у загрљају црног дугодлаког псића
И кола и коњ
Путовање и пешачење
А време је за ланене кошуље и прслук на копчање
Цветни пепито
Сламка попиног прасета међу зубима
Ресице на ветру
Као улазак у град
У плетеним корпама хаљине
игле конци каишеви мараме марамице
кофери старе дрвене кутије с ручком
штапови штаке куке кишобрана
под малом црном беретком са репићем
И поново песма
С руком увис
Желатин сатена под капљицама са плафона
Бело бело бело пада кап по кап
У гибању црно-белог трикоа
Лете флаше преко прибодених канапеа
Плетеница белог лука око врата поезије
Портикле цвет на реверу брош на хаљини
Глодање живине и газирано вино
Зној на челу
И већ иза гитаре музичарево лице
стиснуто уз деколте средовечне жене
Шапутања испод отвореног кишобрана
Кроз алеју куд се волови вуку
Прашњав друм ветрић па нови град
Велики град и споменик на тргу
Маестро капитоле звиждук усне дупље
Бели прслук затегнут преко стомака
Тапете кројачице завесе пале
Глава на бубњу
Ружа каиша испод горушице
Шлагерска вечера уз вештачки месец
Колица пуна хране
Обучене флаше троугао чаше
Наочари без оквира
Глумац кукуриче и сви му се смеју
Звечке шуште
Маркантно
Старице су зајахале своје удвараче
на светлећем поду
Кола пуна гласова без портира
Лете папирићи
на степеницама захвалности
Папир и оловка покрај бокала са уским грлићем
мрежица на глави
бели карнер провидне рукавице лакиране ташне
у које стаје тек паковање шибице
Велика врата затворена
Испред само маче црвено
Тамнопута труба са калдрме
Испред завесе а иза прозора
Доста доста доста
Тај одјек смеха
у очима циганчице на плочнику
која пева оперски
Good good good
У јастуку смеђа мачка
коју хвата жена за врат и баца у страну
Публика се плези цери
као да је с мора дошла
Са сузама у очима
Смењује се канкан
Девојчица на патуљку дуби
Ди ди ди
Збогом
Пера највећих птица
Котури
Новине на точковима
ћао ћао
ВИЊЕТА
Хоћу да ме волиш
Хоћу сигурицу
Да ли се кунеш
Верујем ли ти
Децу ћемо да правимо
Не још
Рано је
Писма твоја и моја
Вратићу ти ако нећеш децу
Ринг ринго
Пољуби ме
Јако
Нико ме не разуме као ти
Хајдемо у биоскоп
Не мораш се убити због мене
Да ли ћеш ме чекати
Зидови прелепљени постерима и плакатима
Шетамо ципеле смо истрошили
Спавамо мало
Три-четири сата
Регуларни смо у ноћним баровима
где пијемо кафу до поноћи
када излазимо
провокативни немилосрдни иронични
Идите у кревет
Bon bon
Живимо у пансиону
Дечко ме оставио
Прошао један месец па два
Чувам наше потрошене биоскопске карте
Друго ништа немам
Зграде трамваји собе
Куће пријатеља
Ако имаш бебу нико ти неће дати посао
Ни у бараци
Ни на каси
Мало искрене љубави
Кроз прозор лампа
Скочићу кроз прозор ако ме не волиш
Апсурдно
Прозор је плитак
Није виши од дужине моје ноге
Акт живота
Страст живота
Трчим трчим
Снег је иза стаклених врата
Имам пса
Волим га
Као да ми је син
Мушкарци ми не дају да радим или читам
Не дају ми да имам бебу
Када сам га чекала на дрвеној клупи
Егоиста
Отишао је
И није се више вратио
Плаве девојке имају децу
А своје мужеве виђају у колима
с другим девојкама
Деца су важна наравно
Али понекад изгубите памет
Мостови су тако лепи у нашем граду
Када сам заплакала људи су побегли
Ту доле
На реци
Не могу вам рећи како су их уцениле
То је ипак озбиљно
Извините
Без тешких речи
Послао је поруку да неће доћи
Љубавно писмо
Време је да наставиш даље
Goodbye goodbye
Украј фонтане на клупи
А људи плешу танго мамбо буги фокс
Рај
Баба је цокнула кад је младић затражио
ногу њене унуке
Отићи ћу ако не одеш
Поправи хаљину
Она је виша за главу од њега
Ухо уз ухо
Погледи препознавања и жвакаће гуме
Плесали су свега три секунде
Ти си луд
Играч је направио шпагу
Намигнуо сукњици око колена
Ноге ме боле
Једна је сама док је друга између двојице
Излазите одавде
Шаке су се измешале
Већ се у седам и петнаест све завршило
Зграда у којој живе само жене и деца
Зградетина са агенцијама
Деца по ходницима
Је л далеко?
Деца се само смешкају
Девојчица у наручју држи дечака у трегер-бермудама
Овуда! – деца гракнуше
Завеса се напухала у балон
Иза
Последња нада
Читаве породице у валовитом реду до краја
Строго поверљиво
Имамо толико фотографија
да не могу да стану у ову собу
Верујте нам
Проналазимо жене за све врсте мужева
Девојка стидљиво провирује
Одлазе
Пушите ли
Не али ћу узети за брата
То вам је фортуна
Али није за вас госпођице
Радим и сав новац дајем жени да ми чува дете
Радим само за дете
Са дрвеним гајбама на рамену
Трамвајем па степеницама
Не желим проблеме
Даћете ми гирице у папирној врећи
Даћете ми ђус
Спавам на улици
Или
У малој накривљеној белој кући без прозора
Са кокошкама лежем
Рашчупане тарабе од прућа
Где да узмем тикет
Ду ду ду
Немој да плачеш
Немам личну карту
Дала сам живот пеленицу ставила
Хоћу ли га оставити у парку
И деца га нађоше
У крошњи града
Улицом скутер зуји
Како је лепа згодна
Талас косе прибоден високом укосницом
Купе корсета
Немојте ме пратити
Немојте ми дисати за вратом
Хоћете ли да седнете
Престаните зурити у мене
ВАГАРИ
Научи да играш и певаш
и упознаћеш свет
Двокрилна врата се отварају лако
И тужни тромбон засвирао је
Сузица од креона испод ока
Са задњег седишта кола
Машеш одлазиш
Салама сир и боца вина
Као Ружа постаћу уметница
Јадна кћерка
Било гардеробе за десет жена
Испод црног шешира од плиша
равне кратке беле шишке
Накривљен полуцилиндар
Колутање очима без уздаха
Лупање о тамбуру
Па по ногама шибом
Како се зовеш?
Носић је нацртала а обрве јој лете на челу
Можете да умрете од смеха
Ако овде има патака
могао бих испалити који метак
Ха-ха-ха
А онда се чуло ква-ква-ква-ква-ква
Па опалило
И обоје се сурваше на прашину од смеха
Потом су добро јели
За столом што су га прекрили смеђим папиром
уместо столњаком
Специјалитет куће
И литра розеа
Хлебом тањир да се опере
Једна цигарета да се подели
А целе ноћи на ивичњаку
Јутро хладно и сунчано
Девојчица прође са две кифле
Вире јој из џепова
Где се налази крај града?
А кола скаламерија
Пола мотор пола камион
Бодљикава жица дуж једне стране улице
Чуди се свет
А они дигли сидро
На глави плетена балаклава
Па кроз ветар
Падобранци свадбени
Опет јели
И круг се живота испунио
Младу сви љубе у долу
Деца се испод свадбених клупа гањају
Јуре кованице
Обухватили су ручицама крајеве њене пелерине
и повели је на спрат
код дечака
У кревету је
Није излазио месецима
Зури тамо у велику дрвену вртешку
Као у крила каквог старог авиона
А сенке се растежу по зидовима велике собе
А они у штали у рупи где топло је
са кравама и сеном
једу стојећи или плешу на ливади испред куће
Па под шатор
Мењају шешире лептир машне кике
Врте се укруг
Падају на магарца или са жирафе
Суперљуди смешних лица
Каравани тужне сврхе
Према мору ка обали
Са чајем од снега
Јелица Кисо рођена је 30. 6. 1979. године у Кикинди. Завршила основно образовање и гимназију у Београду. Дипломирала Јужнословенску филологију на Филолошком факултету у Београду.
Објавила три песничке књиге:
Црна срећа, 2010. у едицији Првенац (СКЦ, Крагујевац);
Гвоздени тањир, 2015. у едицији Најбоља (Удружење књижевника и књижевних преводилаца Панчева);
Гледај, враћају се, 2021. у едицији Присуства (Пресинг, Младеновац).
Добитница је прве књижевне награде за поезију 2009. године – Улазница (Градска народна библиотека „Жарко Зрењанинˮ из Зрењанина).
Њена радио-игра Ћуп, теста, врч премијерно је изведена 2017. године на Радио Београду 2 у оквиру Драмског програма.
Заступљена у изборима и зборницима у земљи и региону.
СЛОВОПОЛИС 