ЗАПИС
Просуо сам душу
Распршила се
Свуда наоколо
Сад је скупљам
Као стакло
И више
Не осјећам жеђ
ДАЉЕ
Путује ништавило празним улицама
Чисти их од трагова суморног живота
Даље даље у ноћ
Ми смо далеко једно од другог
И онда кад смо близу
Далеко
Даље
Даље у бесконачно
Свануће још многе зоре
Погледом пратећи све те странце људе
Даље даље у каљугу живота
Даље само даље –
Ко се окрене губи све
Вода пада преко њега –
Мора се даље у ново ништа
Нешто нам говори:
Даље
Даље
Даље
СТРАДАЊЕ КОМШИЈСКОГ ПИЈЕТЛА
Пијевац је двапут
Заклепетао
Крилима
И пустио
Посљедњи тон
Онај највиши
Прије него што га је
У његовом дворишту
Шчепала лисица
Да му покаже мјесто
У подигманској хијерархији
Од тада у улици
Немамо пјевача
И од тада нас буде једино
Кинески пијевци
Од марку
Они што им аларм са грешком
Звони и кад су угашени
ОГЛЕД
Погледај се у огледалу –
Том пројектору привидне стварности
Питам те
Видиш ли у њему свој лик
Или видиш само
Огледало
Борис Ђорем рођен је 4. 7. 1997. у Источном Сарајеву. У родном граду завршио основну школу и гимназију општег смјера. На Филозофском факултету у Палама 2020. године стекао звање дипломираног професора српског језика и књижевности. Тренутно на мастер студијама књижевности. Повремено пише пјесме, есеје и критику.
СЛОВОПОЛИС 