ДАНАШЊИ ЗАПИСИ
Залила биљке и нахранила змију.
Гледала је како се мучи с пацовом
и закључила да је наша казна ништа
према њиховој.
Била јако срећна што имам руке.
Убола се на кактус.
МОЈ ДРУГ
Мој друг кад устане ујутру
одмах ставља наочаре за сунце,
а увече су му очи превише црвене,
па и мене избегава да гледа у моје.
Једном сам га натерала, збунио се.
Мој друг,
док је још био мој друг,
овако је причао:
8/23, 2:43am –
„јесен, моје омиљено годишње доба –
када птице мењају боју,
падају са грана и
шуште под мојим ногама.”
ЛУБАРДИН ЛЕГАТ
Данас ми није баш добар дан
Сањала сам Цетиње
И да ми је један момак рекао
Како су ми цртежи кичасти
ВОЗ
Добар ми је читав данашњи дан и дивно се завршава
седим у купеу у мраку и тишини са неким човеком,
није ни чудно ни непријатно,
једноставно је баш очигледно
да смо на исти начин одустали од живота
и боље нам је без светла
Милица Шпадијер (1989) рођена два дана након пада Берлинског зида, тако и живи. Завршила је Филолошку гимназију, основне и мастер студије на Катедри за класичне науке на Филозофском факултету. Добитница је награде „Млади Дис” за 2019. годину. Објавила је збирку поезије „Шар-планина” која се нашла у ужем избору за награду „Бранко Миљковић”, а њен нови рукопис уврштен је у ужи избор за награду „Новица Тадић”.
Са грчког језика превела је роман Маргарите Карапану „Касандра и вук” (Дерета, 2018) као и збирку поезије Петроса Стефанеаса „Афродита у плавом” (No Rulez, 2021).
Ради као новинарка, преводилац и професорка грчког и латинског и пише за неколико интернет портала.
СЛОВОПОЛИС 